Kopanje strategije u selu Zvrnduša Gornja
Štef i Joža su kopači šljunka, na primjer, negdje u Zvrnduši Gornjoj. Lopatom šljunak ubacuju u tačke (ili u kariolu ako Vam je taj pojam bliži). Kada se tačke (ili kariola) napune, odvezu tačke do kamiona i šljunak pretovare u kamion. Kada je kamion pun, kamiondžija odveze šljunak do skladišta ili do gradilišta. Moglo bi se to raditi i s mehanizacijom ali za ovu priču to nije od posebne važnosti pa ćemo ostaviti Štefa i Jožu da lopataju. Štef i Joža tako pošteno zarađuju svoj kruh i smanjuju broj prijavljenih na Zavodu za evidentiranje nazaposlenih koji se nekim čudom zove Zavod za zapošljavanje.
Jednoga lijepoga dana Joža lopatom udari u nešto tvrdo i kvrgavo, veće od uobičajenih komada šljunka na toj lokaciji. Prekine lopatanje, uzme rukom grumen nečega, vrti ga i gleda. Nije šljunak, nešto jeste, ali što? Pokaže to Štefu, Štef gleda, okreće, ali ni on ne zna što je to. Poslije kraće nedoumice Joža stavi grumen u vodu, opere ga od zemlje i blata i ponovo pogleda i uskliknu: Jeb... ti sveca, pa to je zlato! Čisto zlato. Ne bi se tako sjajilo da je nešto drugo. Dogovore se da grumen zlata sakriju u grm i da nastave s lopatanjem da ispune dnevnu normu. O grumenu će nastavit razgovor poslije posla. Lopataju oni dalje. Nije prošlo ni pola sata, opet se dogodilo isto. Drugi grumen zlata. I njega su sklonili u grm i nastavili lopatati. Nećete vjerovati, uskoro su našli i treći grumen zlata. Bio je najveći. To ni bez vraga-zaključi oštroumno Joža. Nekaj treba napraviti. Ali kaj? Štef se počeše po glavi i mudro zaključi: „Tamo u općini imaju Ured za provedbu Strategije razvoja naše općine. Tamo dela jedan činovnik zadužen za provedbu naše Strategije. Idemo mu reći kaj nam se dogodilo. Pokazat ćemo mu tri grumena zlata pa neka on kaže što da radimo“.
„Ne bi bilo loše ovo zlato kumekima mrknuti, ali kaj ako me prijave, nisu ni oni veslo sisali!“, mislio je onako usput činovnik.
Činovniku prorade klikeri: „Čekaj da pogledam kaj piše u Strategiji“. Uzme on Strategiju, lista ju, čita, mumla nešto sebi u bradu, traži nešto u kazalu pojmova i nakon dužeg „kopanja“ izusti: „Dečki, u Strategiji piše koliko ćemo „proizvesti“ šljunka koji je naša komparativna prednost jer ga tu kod nas ima kak dreka. Možemo naš razvoj bazirati na tom prirodnom resursu koji je i ekološki prihvatljiv. O zlatu ništa ne piše, nema ga u Strategiji, nećemo ga vaditi jer je naša Strategija prihvaćena na svim razinama odlučivanja, osim toga prošla je i demokratsku javnu raspravu i svatko je mogao predložiti što hoće. Vi nastavite kopati i dalje šljunak, a ova tri grumena zlata zakopajte duboko da ih netko ne otkopa i ne omete provedbu naše Strategije“.
Joža i Štef su poslušali činovnika, vratili se u šljunčaru, zlato duboko zakopali i nastavili lopatati sretni što su pridonijeli provedbi Strategije razvoja svoje općine i što su spriječili odstupanje od nje.
Molim čitatelje da ovu priču nikako ne dovode u vezu s našim pričama o bilo kojoj našoj strategiji jer tu naprosto nema ničega zajedničkog. Prepozna li netko ipak neku sličnost između ove priče i naše stvarnosti ona je posljedica njegove bolesne mašte a ne namjere nazovi-pisca ove nazovi-kolumne.
A sada, dragi čitatelju, lopatu u ruke i vrijedno kopaj po šljunku da i ti doprineseš realizaciji strategije razvoja naše Zvrnduše Gornje!. 24. lipanj 2015 |